Епископ Андреј (Ћилерџић) рођен је 21. августа 1961. године у Оснабрику (СР Немачка), као други син протојереја-ставрофора Добривоја и мајке Маријане Ћилерџић. Основну школу и гимназију завршио је у Диселдорфу, а након матуре провео је годину дана на Светој Гори (1980–1981). Богословски факултет СПЦ у Београду уписао је 1981. године, а дипломирао 1986.
Замонашен је 7. јануара 1987. године у манастиру Високи Дечани. У чин јерођакона рукоположен је 8. марта исте године у Диселдорфу, а у чин јеромонаха 1990. године. Постдипломске студије похађао је у Солуну (1987–1989) и служио као јерођакон у храму Свете Софије.
У периоду од 1989. до 1993. предавао је у Богословији у Призрену и дириговао хором. Од 1993. до 2005. био је секретар Канцеларије за међуцрквене односе Светог Архијерејског Синода СПЦ. У том периоду је рукопроизведен у чин протосинђела (1999) и архимандрита (2002).
У Немачкој је радио и као доцент и саветник за запошљавање, а од 2008. истраживач је и докторанд на Универзитету у Минхену. Богослужио је у грчком и руском православном храму у Минхену.
За викарног епископа Патријарха српског, са титулом Епископ ремезијански, изабран је 2011. године. На Сабору СПЦ у мају 2014. године изабран је за првог Епископа новоосноване Епархије аустријско-швајцарске са седиштем у Бечу. Устоличен је 21. јула 2014.
Епископ Андреј говори немачки, грчки, италијански, енглески и француски, а служи се руским, латинским, јеврејским и арапским језиком. Познат је по учешћу у међународним конференцијама и међуцрквеним дијалозима, као и по хуманитарном раду за време рата на просторима бивше Југославије.